Koliko složen može biti prelom gornje vilice?

Koliko složen može biti prelom gornje vilice?

Prelom gornje vilice (lat. fractura maxillae) jedna je od najozbiljnijih povreda kostiju lobanje. Do frakture maksilarne kosti dolazi pri izrazitim fizičkim traumama, odnosno udarcima izuzetno snažnog intenziteta, najčešće pri saobraćajnim udesima.

Prelomi koštanog tkiva srednjeg masiva lica kod više od polovine pacijenata udruženi su sa povredama centralnog nervnog sistema, baze lobanje, okolnog mekog tkiva i orbite. To ih čini veoma opasnim, ponekad i životno ugrožavajućim.

Prelom gornje vilice – Simptomi

Osim maksile, povrede u okviru maksilofacijalne regije ponekad zahvataju i okolne kosti: jagodične, nepčane, suzne i nazalne, kao i donju nosnu školjku. Traumatsko razdvajanje kostiju označava prelom pterigoidnih nastavaka, koji se nalaze iza gornje vilice i ključni su za stabilnost srednje trećine lica.

Foto: Wikipedia

Usled traume, određeni simptomi i znaci mogu ukazivati na prelom gornje vilice. Tipični su: intenzivan bol, otok, pokretljivost gornje vilice sa zubima, otvoreni zagrižaj i utrnulost u predelu obraza, kao i drugi, specifični osećaji (peckanje, ukočenost i sl.).

Pokazatelji dislokacije fragmenata maksilarne kosti su podliv očnih kapaka i sufuzija konjuktive. Prisutni su još i: ekhimoza – potkožno krvarenje manjeg intenziteta, oticanje gornje usne i začepljenost nosa.

Bilo koji od navedenih simptoma ukazuje na neophodnost specijalističkog pregleda i kliničkog zbrinjavanja.

Pročitajte još i: Hirurško zbrinjavanje preloma nosa

Vrste fraktura maksilarne kosti

U medicinskoj literaturi i praksi, zabeležena su četiri tipa razaranja maksilarne kosti:

1. prelom  alveolarnog nastavka;
2. sagitalna fraktura;
3. transverzalni prelomi;
4. kombinovani prelom.

Kod prve vrste preloma, deo alveolarnog nastavka je odlomljen i odvojen od gornje vilice. Transferzalna vrsta preloma je najčešća i javlja se kao obostrana, vrlo retko jednostrana. U zavisnosti od linije protezanja, može biti horizontalna (Lefort 1), piramidalna (Lefort 2) ili u obliku zaravnjene piramide (Lefort 3).

Foto: Wikipedia

Horizontalna fraktura zahvata pomenute pterigoidne nastavke i širi se na bočne strane nosa. Dalje, ona obuhvata i zidove gornjoviličnih sinusa, kao i donji deo nosne pregrade. Najčešće je praćena prelomom nekih od prednjih zuba, nazalnim krvarenjem i otežanim otvaranjem, odnosno zatvaranjem usta.

Piramidalni prelom se javlja pod uticajem sile na srednji ili donji deo maksilarne regije i, frontalno gledano, ima specifičan izgled piramide. Ova vrsta preloma se proteže od nosnih kostiju, preko maksile, do pterigoidnih nastavaka, a karakteriše se pokretljivošću srednje trećine lica zajedno sa zubima.

Prelom gornje vilice u obliku zaravnjene piramide počinje od korena nosa, spušta se unutrašnjim zidom orbite, zahvata zigomatične (jagodične) kosti i prolazi do gornjeg dela pterigoidnih nastavaka. Pri ovom prelomu, dolazi do odvajanja celog srednjeg masiva lica od baze lobanje.

Kombinovani prelom gornje vilice podrazumeva istovremeno prisustvo sagitalnog i transferzalnog preloma.

Pročitajte još i: Da li se prelom vilice može lečiti u ambulantnim uslovima?

Prelom gornje vilice – Hirurško lečenje

Sa ciljem pravovremenog uspostavljanja dijagnoze, a time i adekvatnog zbrinjavanja povrede, pregled povređenog poželjno je izvršiti neposredno posle saniranja ozleda opasnih po život. Samo ovim putem moguće je stvoriti bezbedne uslove za uvođenje pacijenta u opštu anesteziju i izvođenje hirurške intervencije.

Budući da prelom gornje vilice može biti zamaskiran otokom i krvarenjem, podrobna anamneza, RTG snimak i rekonstrukcija pomoću trodimenzionalne kompjuterizovane tomografije (CT) pomažu maksilofacijalnom hirurgu da stekne bolji uvid u stepen oštećenja. To je pouzdan način da se uspostavi prava dijagnoza i, sledstveno tome, sprovede odgovarajući operativni zahvat.

Objektivno sagledavanje svih povreda i njihovo hirurško lečenje doprinose ponovnom uspostavljanju harmonije narušenih struktura tvrdog i mekog tkiva.

Cilj repozicije odlomljenih fragmenata jeste njihovo vraćanje u normalan anatomski položaj. Time se postiže stabilizacija zagrižaja i opšta funkcionalnost maksilofacijalne regije.

Foto: FreeImages, Anton Malan

Tzv. krvava repozicija sa unutrašnjom fiksacijom predstavlja najefikasniji metod stabilizovanja složenih preloma kostiju skeleta lica. Fiksacija se izvodi uz pomoć titanijumskih mini-ploča i zavrtanja, koji obezbeđuju maksimalnu stabilnost, a rizik od infekcije svode na najmanju meru. Estetski i funkcionalni rezultati su veoma zadovoljavajući, a rekonvalescencija prilično brza.

Postoperativni period

Oporavak pacijenta nakon intervencije prevashodno zavisi od vrste i kompleksnosti preloma gornje vilice. Međutim, važnu ulogu tokom rehabilitacije svakako ima starost pacijenta i opšte zdravstveno stanje njegovog organizma.

Nažalost, u zavisnosti od delovanja navedenih faktora, mogu se javiti i određene postoperativne komplikacije. Infekcije, krvarenje iz nosa, neprohodnost gornjih disajnih kanala, gubitak čula mirisa, loše srasli prelomi i deformiteti središnjeg masiva lica samo su neki od njih.

Ipak, znanjem i umećem iskusnog hirurškog tima Specijalističke ordinacije za maksilofacijalnu hirurgiju Beograd–Centar, mogu se prevazići mnogi problemi, a pacijentima biti pruženo izvesno olakšanje tegoba.

Pročitajte još i: Prelom donje vilice – Kako do njega dolazi i na koji način se leči?