Tumori glave i vrata spadaju u domen više hirurških disciplina: maksilofacijalne hirurgije, otorinolaringologije, oftalmologije i plastične hirurgije.
Definicija i podela tumora
Tumori ili neoplazme predstavljaju abnormalno i nekontrolisano povećanje određenog tkiva zbog progresivnog bujanja njegovih ćelija.
Sistematizacija tumora se vrši prema tkivnom poreklu, kao i regiji u kojoj se javljaju.
U zavisnosti od biološkog ponašanja, brzine rasta, širenja i prisustva metastaza, tumori mogu biti:
Rast benignih tumora je spor i njihov oblik je strogo determinisan. Maligni tumori su pak brzorastući, nedefinisane forme i veoma agresivni i destruktivni – brzo razaraju hrskavicu i kosti. Oni su infiltrativni, što znači da prodiru duboko u tkivo, šireći se u limfne čvorove (limfogene metastaze) i krvne sudove (hematogene metastaze). Na taj način, fatalno ugrožavaju i udaljene zdrave organe (najpre pluća).
Prekanceroze spadaju u medijalnu kategoriju. To su lezije koje se, usled metaboličkih promena organizma, mogu razviti u karcinom.
Tumori glave i vrata – Predmet maksilofacijalne hirurgije
Tumori glave i vrata najčešće nastaju u larinksu, usnoj šupljini, orofarinksu, nazofarinksu, nosnoj šupljini i paranazalnim sinusima, hipofarinksu i pljuvačnim žlezdama. U okviru maksilofacijalne hirugije zbrinjavaju se sledeći tumori:
Oralni karcinomi
Oralni karcinomi su šesti po učestalosti u odnosu na kancere drugih delova tela. Ovaj tip maligniteta se može javiti na jeziku, orofarinksu, gingivi, sluzokoži obraza i podu usta.
Tumori kože lica i poglavine
Budući da je koža organ koji je najviše izložen spoljašnjim uticajima, neminovne su različite promene u njenoj strukturi. Osim ultravioletnog zračenja, na nju negativno mogu uticati i razne hemijske supstance, kao i genetski poremećaji, odnosno predispozicije.
Benigne promene kože
Maligni tumori kože lica
Tumori kostiju lica i vilica
Tumori kostiju lica i vilica zahvataju zigomatične kosti, nosne kosti, čeonu kost, lobanju, temporomandibularni zglob, gornju i donju vilicu, kao i nepčanu kost.
Benigni tumori kostiju lica i vilica
Osteom predstavlja dobroćudni tumor tipičan za koštane zidove sinusa (prevashodno frontalni), dok se ređe javlja u kostima vilice i krova lobanje. Ukoliko se razvije u vilici, to će pre biti u donjoj, nego u gornjoj.
Hondrom je benigni tumor porekla iz hrskavice, koji se najčešće javlja u predelu temporomandibularnog zgloba.
Egzostoza pripada grupi reaktivnih hiperplazija (povećanja) koštanog tkiva. Na maksili i mandibuli se manifestuje kao izbočenje na alveolarnom nastavku, potom uglu mandibule i iznad milohioidne linije (torus mandibule).
Odontogeni tumori vode poreklo iz embrionalnog tkiva, iz kog se prirodno razvijaju zubi. Tipični su za orofacijalno područje i gotovo uvek se javljaju u maksili i mandibuli (gornjoj i donjoj vilici), retko u gingivi. Istovremeno ih može biti više od jednog i većinom su zastupljeni u obliku ameloblastoma i odontoma.
Ameloblastom je najčešći odontogeni tumor, koji može biti oblika ciste ili u solidnoj formi. U većem procentu se razvija u mandibuli nego u maksili. Lečenje je hirurško i podrazumeva široku resekciju tumorom zahvaćenog tkiva do klinički zdravog okolnog tkiva. Često je neophodna rekonstrukcija tkiva autogenim transplantom.
Odontom je tumor čiju strukturu čine gleđ, dentin, cement i pulpa, a nalik je skupini mnogobrojnih sitnih zuba.
Maligni tumori
Sarkom je maligni tumor porekla iz mezenhimalnog tkiva i u odnosu na tkivno poreklo može biti osetosarkom, angiosarkom, hondorosarkom i dr. Najčešće se javlja u donjoj vilici.
Primarni intraosealni karcinom spada u retke tumore, a određuje se kao planocelularni karcinom vilične kosti. Češće se razvija u donjoj vilici.
Tumori pljuvačnih žlezda
Tumori mogu zahvatiti pljuvačne žlezde i kanale koji ih dreniraju, a najčešći je sporo rastući pleomorfni adenom parotidne žlezde. Od malignih tuomora, javljaju se planocelularni karcinom, adenoid cistik karcinom i dr. U submandibularnoj i sublingvalnoj žlezdi, kao i malim pljuvačnim žlezdama, češće se javlaju maligni od benignih tumora.
Koji još tumori glave i vrata postoje?
Osim pobrojanih vrsta, ovom kategorijom tumora su obuhvaćeni i:
Tumori glave i vrata – Načini zbrinjavanja
Za detekciju tumora maksilofacijalne regije, od primarne je važnosti precizno uzeta anamneza i detaljno sproveden klinički pregled. Ovaj pregled obuhvata CT-radiografiju, magnentnu rezonancu, laboratoriju i, po potrebi, biopsiju.
U slučaju da su promene benigne prirode, vrši se njihova ekscizija, a uzorak tkiva se šalje na patohistološku analizu. Ukoliko su promene suspektne na malignitet (osim tumora kože lica, koji se odmah operišu) ili analize pokažu da se radi o zloćudnom tumoru, po pravilu se vrši biopsija. Po dobijanju rezultata, pacijent se upućuje na konzilijum za maligne tumore i dalje zbrinjava prema protokolu.
Lekaru se hitno treba obratiti ukoliko su na usnama ili u usnoj duplji (jezik, nepca) prisutne ranice. Ako su krajnici i limfni čvorovi na vratu uvećani, takođe treba otići na pregled.
Metastaze drugih karcinoma u regiju lica i vilica
Maligniteti drugih organa mogu metastazirati u meka tkiva usne duplje (gingiva, jezik, usne) i vilične kosti (češće u mandibuli nego u maksili).
Primarne lokalizacije koje daju metastaze u regiji lica i vilica mogu poticati iz pluća, bubrega, dojke i prostate, a ređe iz štitne žlezde, mrežnjače oka, jetre, materice ili rektuma. Rak kože može metastazirati u parotidnu žlezdu.