Frontalni i maksilarni sinusi – Oboljenja i hirurgija

Frontalni i maksilarni sinusi – Oboljenja i hirurgija

Frontalni i maksilarni sinusi pripadaju grupi paranazalnih šupljina ispunjenih vazduhom i deo su respiratornog sistema. U kostima lica se nalaze još dve vrste sinusa: etmoidni i sfenoidni.

Dok su frontalni sinusi u čeonom predelu, etmoidni između očiju i korena nosa, maksilarni sinusi su pozicionirani sa leve i desne strane nosa, ispod jagodičnih kostiju. S obzirom na to da su smešteni u telu gornje vilice, nazivaju se još i viličnim sinusima.

Duboko iza nosne duplje, u središtu lobanje, smešten je sfenoidni sinus. On, za razliku od drugih sinusa, jedini nije parni organ.

Funkcija sinusa

Uz nazalnu šupljinu, sinusi su odgovorni za filtriranje, zagrevanje i vlaženje vazduha, primarnog za aspiraciju i artikulaciju glasova. Obloženi respiratornom sluznicom, oni su zaduženi i za stvaranje sekreta. Upravo zbog formiranja sluzi koja spira patogene čestice iz vazduha, imaju važnu regulatornu ulogu u funkcionisanju donjih disajnih puteva.

Postoje mnoge indicije da sinusi imaju zaštitno dejstvo i u slučaju snažnih udaraca glave. Usled prisustva vazduha u ovim šupljinama, njihova profilaksa se manifestuje kao zaštita mozga od traume.

Frontalni sinusi su od posebnog značaja kada je u pitanju hirurška feminizacija lica (FFS). Budući da se kod transrodnih žena, između ostalog, vrši i redukcija čeone kosti iznad obrva, frontalni sinusi zahtevaju smanjenje. Primenom ovih dvaju hirurških zahvata, čelo poprima ženstveniju formu.

Pročitajte još i: Zatezanje čela i podizanje obrva

Frontalni i maksilarni sinusi – Vrste oboljenja

Oboljenja sinusa se mogu klasifikovati u četiri kategorije:

1. ciste;
2. tumori;
3. zapaljenja;
4. povrede.

Frontalni i maksilarni sinusi – Ciste

Najčešća cista koja se javlja u frontalnom i maksilarnom sinusu je mukokela. Mukokela sinusa predstavlja benignu promenu u sinusima, koja je ispunjena sluznim sadržajem. Ovaj infiltrat pokazuje progresivnu tendenciju, tokom koje vrši pritisak na okolne anatomske strukture. To može dovesti do infekcije i delimičnog ili potpunog zatvaranja nosne šupljine.

Znaci koji ukazuju na postojanje ciste jesu nosna opstrukcija, učestale glavobolje, otok obraza i ispuštanje guste sluzave tečnosti. Ptoza gornjeg kapka i diplopija takođe mogu upućivati na mukokelu.

Mukokele se u Specijalističkoj ordinaciji Beograd–Centar uklanjaju hirurškim putem i šalju na patohistološku analizu. Po estirpaciji ciste u ambulantnim uslovima, ponekad se ordinira antibiotska terapija i pacijent se otpušta kući.

Pročitajte još i: Oralna hirurgija – Dentogene infekcije

Tumori sinusa

Papilomi prisutni u paranazalnim šupljinama mogu imati malignu degeneraciju, odnosno prerasti u zloćudni tumor. Kod najvećeg broja pacijenata se javlja planocelularni karcinom maksilarnih sinusa. Za njim slede tumori nosne duplje i etmoidnog sinusa (adenokarcinom), dok su retki tumori frontalnog i sfenoidnog sinusa.

Glavni faktori rizika za nastanak tumora sinusa jesu dugoročno izlaganje industrijskim gasovima, visokoj temperaturi, prašini i štetnim hemijskim jedinjenjima.

Takvi nepovoljni uslovi rada obično su prisutni u hemijskoj, drvnoprerađivačkoj i metalnoj industriji. Pod velikim rizikom od oboljevanja su naročito pušači, osobe zaražene HPV-om i oni kojima je ranije dijagnostikovan tumor poglavine, vrata ili kože lica.

Pročitajte još i: Tumori kože lica

Osteom je najčešći tip tumora, uglavnom lokalizovan u frontalnom sinusu.

Medicinska istraživanja pokazuju da su maligniteti nosa i paranazalnih šupljina u većini slučajeva prisutni kod pacijenata u šezdesetim i sedemdesetim godinama, i to više kod muškaraca nego kod žena.

Hirurgija tumora sinusa u Specijalističkoj ordinaciji za maksilofacijalnu hirurgiju Beograd–Centar

Budući da su kancerozne promene na sinusima ponekad asimptomatske, obično bivaju otkrivene u poodmakloj fazi.

Metastaza se najpre širi na limfne čvorove i vitalne centre u lobanji. Njena progresija dalje može zahvatiti udaljene organe, kao što su pluća i bubrezi.

Ukoliko simptomi ipak postoje, oni podsećaju na one tipične sa kijavicu ili sinuzitis, te mogu biti obmanjujući. Često su praćeni začepljenjem nosa, bolom u nazalnom i čeonom predelu, kao i sukrvičastim sekretom.

Bilo koji od navedenih pokazatelja može biti simptomatičan u pogledu oboljenja sinusa. Kako je bez pregleda i analiza nemoguće utvrditi da li se radi o zapaljenju ili pak o malignoj promeni, važno je na vreme potražiti lekarsku pomoć.

Pacijent bi trebalo da se obrati lekaru ako oseća bilo koju od navedenih tegoba, a on će ga, po potrebi, uputiti hirurgu. Po uspostavljanju dijagnoze, maksilofacijalni hirurg će odrediti odgovarajuću hiruršku terapiju. U zavisnosti od tipa, lokalizacije i rasprostranjenosti tumora, posle njegovog uklanjanja, ponekad je potrebno sprovođenje radiološke ili hemioterapije.

Pročitajte još i: Tumori glave i vrata

Zapaljenje maksilarnog sinusa – Sinuzitis

Posle virusne infekcije gornjih disajnih organa, neretko se javlja zapaljenje maksilarnog sinusa ili sinuzitis. Kod dece do treće godine, češći je etmoidoantritis.

Sinuzitis kod starije dece i odraslih zahvata sluznicu sinusa i praćen je njenim zadebljenjem, povećanom sekrecijom i posledičnim začepljenjem nosa. Pacijenti se žale na otečenost, osećaj pritiska, bol i nemogućnost izbacivanja sekreta.

Uzroci akutnog zapaljenja sinusa mogu biti virusi, bakterije, gljivice, polipi, alergije, ali i traume usled nagle promene atmosferskog pritiska.

U većini slučajeva, sinuzitis je posledično oboljenje zapaljenskog procesa u nosu ili u korenu zuba.

Obično traje do mesec dana, terapija je konzervativna i podrazumeva primenu antibiotika i saniranje postojeće dentogene infekcije. Ako su uzročnici sinuzitisa polipi, neophodna je terapija kortikosteroidima i njihovo hirurško odstranjivanje.

U slučaju upale duže od četiri nedelje, govori se o hroničnom sinuzitisu. Znaci koji ukazuju na hronično zapaljenje sinusa takođe su opstrukcija nosa i gnojna sekrecija. Može se javiti i poremećaj čula mirisa, zapušenost ušiju i jak nadražajni kašalj. Kod ove vrste oboljenja postoji velika verovatnoća zahvatanja okolnih struktura i razvoja komplikacija, pa je neophodno hirurško lečenje.

Metodom funkcionalne endoskopske hirurgije sinusa (FESS), vrši se dreniranje sinusa i uklanjanje gnojnih nakupina, odnosno patoloških promena. Tako se omogućava uredna ventilacija, odnosno bolja prohodnost sinusnih šupljina.

FESS je najpre bio primenjivan samo u lečenju nazalne upale i polipoze, dok se sada ovaj hirurški metod koristi i pri lečenju benignih i malignih tumora.

Frontalni i maksilarni sinusi – Povrede i hirurško zbrinjavanje

U Specijalističku ordinaciju Beograd–Centar  dolaze i pacijenti kojima je dijagnostikovana povreda paranazalnih šupljina. Uobičajene povrede prilikom kojih dolazi i do ozlede sinusa jesu:

1. prelom čeone kosti;
2. prelom gornje vilice i jagodične kosti;
3. otvaranje maksilarnog sinusa;
4. strano telo u sinusima.

Traume koštanog tkiva glave i lica

Pri saobraćajnim nesrećama, nezgodama na radu ili u tučama, često dolazi do ozbiljnih trauma kostiju glave i lica. Prelom čeone kosti, prelom gornje vilice i prelom jagodične kosti koji se širi na okolne strukture stanje čini kompleksnijim. Prelom čeone kosti zahvata frontalne sinuse, dok je prelom maksile i zigomatične kosti udružen sa povredom maksilarnih.

U slučaju lezije frontobazalne regije, izuzetno je važno pacijenta hirurški zbrinuti u prva 72 sata kako bi se predupredile eventualne zapaljenske ili neurološke komplikacije. Tom prilikom se izvodi neka od sledećih intervencija:

1. revizija ozleđene čeone šupljine;
2. osteoplastična operacija sa rekonstrukcijom prednjeg zida frontalnih sinusa;
3. obliteracija čeone šupljine.

Otvaranje sinusa i prisustvo stranog tela u njima

Zapaljenski proces na zubu zna dovesti do gubitka koštane mase između zubnog korena i sluzokože sinusa. Do slučajnog otvaranja sinusa dolazi prilikom vađenja ovakvih zuba, i to najčešće prvih molara.

Anatomske karakteristike (spušteni sinus i kontakt između njegove sluznice i korena zuba) takođe mogu uzrokovati otvaranje sinusa.

Kako bi sumnja u otvorenost sinusa bila otklonjena, stomatolog će posle vađenja gornjih zuba izvršiti test. Ako sinus nije otvoren, pacijent će moći da naduva obraz, a prilikom izdisaja na nos, vazduh neće izlaziti iz rane.

Ukoliko je ipak došlo do otvaranja sinusa, neophodno je odmah izvršiti njegovo hirurško zatvaranje, odnosno plastiku sinusa. Na taj način, biće sprečeno dospevanje bakterija iz usta u sinusne šupljine, a time i nastanak infekcije.

Traume glave, odnosno ozlede mekog tkiva, mogu biti uzrok dospevanja stranog tela u maksilarni sinus, ređe u frontalni ili etmoidni. U različitim situacijama, komadići metala, stakla ili drveta prodiru u sinusne šupljine.

Upotreba vatrenog oružja isto može dovesti do akcidenta i rezultirati prostrelnim povredama sinusa i drugih anatomskih struktura. Takođe, pri ekstrakciji zuba ponekad dolazi do nehotičnog zaostatka dela zuba ili vrha igle u sinusnoj šupljini.

Pročitajte još i: Maksilofacijalni hirurg i zbrinjavanje deformacija lica i vilica

Koliko je važno obratiti pažnju na sinuse?

Neki simptomi isprva izgledaju bezazleni i navode na pomisao da je u pitanju samo prolazna tegoba, poput prehlade. Međutim, mnogi pacijenti posle postavljanja dijagnoze bivaju upućeni oralnom i maksilofacijalnom hirurgu, prof. dr Zoranu Stajčiću.

Kao i kod mnogih drugih bolesti, pravovremeni odlazak specijalisti zna biti ključan za ishod lečenja pacijenta.

Zbog toga ne treba oklevati jer neki znaci mogu ukazivati na maligno oboljenje sinusa i tada je od životne važnosti hitno delovanje.

Pročitajte još i: Dijagnostikovana vam je devijacija nosa? Rešenje je u septoplastici!