Oralna hirurgija je stomatološka specijalistička disciplina u koju spadaju sledeće procedure:
Većina ovih intervencija se izvodi u lokalnoj anesteziji, izuzev kod dece i pacijenata koji ne mogu da kontrolišu strah. Domen oralne hirurgije se preklapa sa domenima maksilofacijalne i parodontalne hirurgije.
U pogledu timskoga rada, najčešća saradnja je između oralnog hirurga i protetičara, kroz pretprotetsku hirurgiju, kao i oralnog hirurga i ortodonta, kroz ortodontsku hirurgiju.
Vađenje zuba i oralna hirurgija
Obično vađenje zuba i hirurško vađenje zalomljenih i impaktiranih zuba kod većine pacijenata se sprovodi ambulantno, u lokalnoj anesteziji. Dugotrajni zahvati se izvode u sedaciji ili opštoj anesteziji.
Odluka o vrsti anestezije donosi se u dogovoru lekara i pacijenta. Pri tome se u obzir uzimaju brojni činioci koji mogu uticati na tok operacije: vrsta i kompleksnost intervencije, starost i psihofizičko stanje pacijenta i dr.
Oralnohirurške intervencije su bezbolne i, u najvećem procentu, bez pratećih komplikacija.
Hirurško oslobađanje impaktiranih zuba u ortodontske svrhe
Impaktirani zubi su neiznikli zubi, zarobljeni u koštanom tkivu gornje ili donje vilice. U većini slučajeva, impaktirani ostaju umnjaci (treći molari), potom očnjaci, sekutići i pretkutnjaci.
Umnjaci rastu znatno kasnije u odnosu na druge zube i kod određenog broja ljudi oni ne mogu izbiti na površinu, uzrokujući bol i otok vilice.
Zubi mogu rasti i pod određenim uglom, kada nastaje problem nedostatka mesta za pravilan položaj u vilici. U saradnji s ortodoncijom, u okviru oralne hirurgije se vrši hirurško oslobađanje krune impaktiranih zuba.
Impaktirani zubi su neiznikli zubi, zarobljeni u koštanom tkivu gornje ili donje vilice. U većini slučajeva, impaktirani ostaju umnjaci (treći molari), potom očnjaci, sekutići i pretkutnjaci.
Umnjaci rastu znatno kasnije u odnosu na druge zube i kod određenog broja ljudi oni ne mogu izbiti na površinu, uzrokujući bol i otok vilice.
Zubi mogu rasti i pod određenim uglom, kada nastaje problem nedostatka mesta za pravilan položaj u vilici. U saradnji s ortodoncijom, u okviru oralne hirurgije se vrši hirurško oslobađanje krune impaktiranih zuba.
Replantacija i transplantacija zuba
Ove intervencije, mada različite, imaju nešto zajedničko: očuvanje periodontalnog ligamenta zuba koji se replantira ili transplantira.
Replantacija zuba
Replantacija zuba je hitna hirurška intervencija koja se izvodi s ciljem da se kompletno izbijeni zub vrati u svoje mesto (alveolu).
Potom se vrši imobilizacija, i to najčešće kompozitnim splintom, ređe žicom ili šinom. Ovim metodom se obezbeđuju adekvatni uslovi za brže zarastanje periodontalnih ligamenata.
Pacijentu se, po intervenciji, objasni da vrši blagi pritisak jezikom na fiksirani zub nekoliko puta u toku dana kako bi se izbegla ankiloza korena.
Transplantacija zuba
Transplantacija zuba je hirurški proces presađivanja zuba. Zub je moguće presaditi u okviru iste vilice ili iz jedne vilice u drugu.
Transplantacija zuba se najčešće izvodi kod prevremenog gubitka prvih molara. Tom prilikom se, hirurškom ekstrakcijom neizniklih umnjaka, isti koriste, uz obradu alveole prilikom hirurške intervencije, za presađivanje na bezuba mesta.
Ovaj postupak se sprovodi u dve etape: u razmaku 14–21 dan. Prva faza podrazumeva vađenje obolelog zuba, obradu alveole u smislu uklanjanja septuma i proširenje njenog obima.
Druga faza se izvodi posle 14–21 dan. Kada se u alveoli stvorilo mlado granulaciono tkivo, bogato krvnim sudovima, u njega se utiskuje impaktirani umnjak, uz prethodno pravljenje ležišta jednostavnim odsecanjem ili isecanjem središnjeg dela.
Apikotomija (resekcija) korena zuba
Apikotomija je oralnohirurški zahvat na korenu zuba, koji uključuje uklanjanje apeksa (vrha korena zuba) i okolnog periapikalnog, patološki izmenjenog tkiva. Ovaj zahvat podrazumeva endodontski tretman korena zuba s definitivnim punjenjem. U slučaju neadekvatno ispunjenog zuba i periapikalne promene, apikotomija se izvodi uz retrogradno punjenje kanala korena.
Apikalnoj hirurgiji se pristupa onda kada je potrebno ukloniti periapikalnu leziju (proces) i sačuvati zub.
Trauma zuba i vilica, kao i neadekvatna oralna higijena i razvoj karijesa, mogu dovesti do prodora mikroorganizama u unutrašnjost zuba i nastanka dentogene infekcije. Infekcija, koja se javlja i kod odraslih i kod dece, najpre zahvata pulpu, da bi se potom proširila na ceo korenski kanal.
Ovaj problem se kod mnogih pacijenata uspešno rešava endodontskom konzervativnom terapijom. U slučajevima kada endodontski konzervativni metod nije dovoljno efikasan, kao najsvrsishodnije rešenje se preporučuje apikotomija.
Operacija viličnih cista
Ciste vilica su okruglaste izrasline benignog karaktera, razvijene u kosti gornje ili donje vilice. Ispunjene su polutečnim ili tečnim epitelnim sadržajem, a njihova veličina varira od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara u prečniku.
S obzirom na to da pokazuju tendenciju rasta, ciste vilica mogu vršiti pritisak na okolno tkivo i uzrokovati resorpciju vilične kosti. Budući progresivan, ovaj proces može izazvati i resorpciju korena zuba i migraciju zuba, ali i vršiti pritisak na krvne sudove i nerve.
U zavisnosti od vrste, veličine i lokalizacije ciste, određuje se i plan terapije u okviru oralne, odnosno maksilofacijalne hirurgije. Najčešće je u pitanju kombinacija hirurške i medikamentozne terapije, koja podrazumeva eksciziju ciste, patohistološku analizu sadržaja i ordiniranje medikamenata.
Oralna hirurgija – Operacija maksilarnih sinusa
Maksilarni sinusi pripadaju grupi paranazalnih šupljina ispunjenih vazduhom i deo su respiratornog sistema. U kostima lica se nalaze još frontalni i etmoidni kao i sfenoidni sinus.
Oboljenja sinusa se mogu klasifikovati u četiri kategorije:
Domen oralne hirurgije je lečenje cista, hroničnih zapaljenja sluzokože sinusa, kao i zbrinjavanje oroantralnih komunikacija („otvoreni sinus“).
Hirurško lečenje drugih oboljenja etmoidnog i frontalnog sinusa spada u delokrug maksilofacijalne hirurgije ili otorinolaringologije.
Pretprotetska hirurgija
Pretporotetska hirurgija je primenjiva u stvaranju uslova za izradu estetske protetske nadoknade koja ispunjava svoju funkciju.
Ova disciplina podrazumeva:
Oralna hirurgija i lečenje hroničnog bola lica i vilica
Bol lica i vilica (orofacijalni bol) nastaje usled poremećaja funkcije moždanog nerva trigeminusa, zbog čega se ovo oboljenje naziva i trigeminalnom neuralgijom.
Trigeminalna neuralgija može biti idiopatska, simptomatska i posttraumatska.
Pored trigeminalne neuralgije, može se javiti atipični facijalni bol, postherpetična neuralgija, klaster neuralgija i dr.