Lateralizacija nerva (LN) poznata je i kao transpozicija nerva. LN se često izvodi uz istovremenu transpoziciju mentalnog otvora.
Indikacije za intervenciju
Lateralizacija nerva je indikovana u slučaju opsežne resorpcije zadnjeg dela alveolarnog grebena mandibule, kada je onemogućena ugradnja implanata.
Ovaj zahvat podrazumeva bočno preusmeravanje toka donjeg alveolarnog nerva radi postavljanja implanta.
Kako se izvodi lateralizacija nerva?
Po odizanju mukoperiostalnog režnja, okruglim borerom se uklanja korteks u projekciji mandibularnog kanala u željenom segmentu.
U jednom delu stvorenog žleba u korteksu, kiretom se odstranjuje spongioza do sadržaja kanala. Pogodnim instrumentom, „šesticom “ ili uzanom kiretom, koji se uvodi u kanal između neurovaskularnog snopa i spongioze, štiti se nerv od mogućeg oštećenja borerom. Do oštećenja može doći prilikom finalnog uklanjanja kosti lateralnog zida mandibularnog kanala.
Neurovaskularni snop se kiretom odvaja od zidova mandibularnog kanala i pomera lateralno kako bi se stvorio prostor za bezbednu ugradnju implanata. Posle implantacije, neurovaskularni snop se pušta da pasivno nalegne na implante.
Kada je indikovana i transpozicija mentalnog otvora, učini se cirkumferentna osteotomija, oko 1 mm udaljena od mentalnog otvora.
Na taj način se kortikalni deo kosti mandibule (koji čini mentalni otvor) odvoji od spongioze u vidu prstena. Taj prsten se preseče na dva mesta i odvoji od mentalnog nerva.
U slučaju potrebe za ugradnjom većeg broja implanata, ponekad je indikovano i presecanje incizivnog nerva. Ovaj živac inerviše sekutiće. Kada su izvađeni, gubi svoju funkciju, što je najčešće slučaj kod indikacije za LN.
Ovakvim postupkom se postiže veća fleksibilnost pomenutih nerava, čime se smanjuje rizik od komplikacija.
Rizici i prednosti lateralizacije nerva
Lateralizacija nerva potpada pod intervencije višeg rizika sa aspekta funkcije alveolarnog i mentalnog nerva.
Ipak, prednosti ove tehnike su mnogo značajnije:
