Rascep usne i nepca, pojedinačno ili kombinovano, predstavlja jednu od najčešćih urođenih mana glave i vrata.
Rascep može zahvatiti pod nozdrve i usnu na jednoj ili obe strane, da se proteže kroz alveolarni greben, tvrdo nepce i celo meko nepce. U zavisnosti od zahvaćenih struktura, govori se o potpunim i nepotpunim rascepima.
Česta prateća deformacija kod pacijenata sa rascepom usne i nepca jeste poremećaj mekih tkiva i hrskavica nosnog krilca, odnosno kupole nosa. Odojčad sa rascepom ima probleme sa ishranom jer je dojenje onemogućeno.
Rascep usne i nepca – Najčešće komplikacije
Komplikacije postojanja ovih deformacija ili njihovog hirurškog tretmana koje se javljaju u najvećem broju slučajeva jesu sledeće:
Kada je moguće zbrinjavanje rascepa usne i nepca?
Primarno zbrinjavanje rascepa usne i nepca sprovodi se između 3. i 18. meseca novorođenčeta, u zavisnosti od toga da li se operiše usna, nepce ili oba.
Rascep usne i nepca – Preoperativne pripreme
Najčešće je potrebno nekoliko zahvata do postizanja zadovoljavajućih rezultata. Što se tiče starosti, optimalno vreme za zatvaranje rascepa usne je od 3 do 6 meseci života, a rascepa nepca oko 18 meseci, odnosno pre nego što dete progovori.
Problemu rascepa usne i nepca je potrebno prići multidisciplinarno, pa je u timu lekara neophodno i prisustvo stomatologa-ortodonta koji će nastaviti lečenje pacijenta posle hirurške intervencije.
Preoperativna priprema obuhvata pedijatrijski pregled, laboratorijske analize i kontrolu brisa iz nosa i usta.
Operacija
Operacija rascepa usne i nepca traje oko dva sata i izvodi se u opštoj endotrahealnoj anesteziji.
Pri zatvaranju usne, osveže se ivice rascepa i imobiliše okolno tkivo. Vrši se rekonstrukcija poda nozdrve, a potom oblikovanje usne.
Kod obostranog rascepa, prvo se operiše jedna strana, a posle tri meseca i druga.
Operativno zatvaranje nepca obezbeđuje normalan govor. Nakon osvežavanja ivica rascepa, formiraju se slojevi kojima se usna duplja odvaja od nosne. Meko nepce se pomera unazad prema ždrelu, a konci se spontano resorbuju.
Deformiteti nosa i lica se koriguju posle kompletnog završetka rasta kostiju i hrskavica.
Postoperativni oporavak
Posle operacije rascepa usne i nepca, vrlo je važno da dete prvih dana uzima dosta tečnosti, a kasnije kašastu hranu. Konci sa usne se skidaju sedmog dana.
Ukoliko postoje smetnje u govoru, potrebno je sprovođenje logopedskog tretmana u predškolskom uzrastu. Razvoj zuba treba biti kontrolisan od strane ortodonta.
Rascep usne i nepca i drugi hirurški zahvati
Posle operacije rascepa usne i nepca, stanje većine pacijenata zahteva dodatne hirurške intervencije. To su alveoloplastika i plastika oronazalne fistule.
Alveoloplastika
Skoro po pravilu, u dobi 6–9. godine izvodi se zahvat pri kojem se praznina alveolarnog nastavka (mesto gde je bio rascep nepca) popunjava koštanim transplantom s brade ili bedra, a oronazalna fistula zatvara. Na ovaj način, stvaraju se uslovi da kroz transplant izraste gornji očnjak, a gornja vilica postane celina.
Plastika oronazalne fistule
Posledica oronazalne fistule jeste prolazak tečnosti hrane iz usta u nozdrvu, što je često neprijatno za pacijenta.
U zavisnosti od starosti pacijenta, intervencija se može izvršiti u lokalnoj ili opštoj anesteziji. Defekt se zatvara u dva sloja – nazalnom i oralnom, primenom lokalnih režnjeva, a u ređim slučajevima udaljenih (jezični, perikranijalni i dr.).
Revizija ožiljaka i deformacija nosnog krilca i septuma zbrinjavaju se u okviru estetske (plastične) hirurgije lica. Maksilarni retrognatizam, kao posledica hirurgije rascepa, rešava se u okviru ortognatske hirurgije.