Oboljenja viličnog zgloba su funkcionalni, razvojni i degenerativni poremećaji, povrede, tumori i inflamatorna stanja temporomandibularnog zgloba (TMZ). Najčešće oboljenje TMZ je bolna disfunkcija ili subluksacija meniskusa.
Povrede TMZ se opisuju u okviru preloma kostiju lica i vilica.
Znaci i simptomi bolne disfunkcije kao najčešćeg oboljenja viličnog zgloba
Bolna disfunkcija TMZ (sindrom miofacijalnog bola) obiluje brojnim znacima i simptomima i često je povezana sa depresijom. Do punog razvoja ovog poremećaja, potrebno je nekoliko meseci, a nekada i godina.
Po pravilu, počinje čujnim otvaranjem usta (kliktanje). Potom se javlja bol u TMZ ispred ušne školjke, otežano bolno otvaranje usta i žvakanje, a na kraju nemogućnost otvaranja usta. Kada bol postane dominantni simptom, zrači prema uglu vilice, oku, temporalnom predelu i vratu.
Pacijenti ponekad imaju osećaj poremećenog zagrižaja, koji je u stvari posledica otečenog meniskusa.
Inflamatorna i degenerativna oboljenja viličnog zgloba
U inflamatorna i degenerativna oboljenja TMZ spadaju:
Gnojni artritis je bakterijska infekcija TMZ koja nije učestala, ali ima burnu simptomatologiju i zna biti problematična u dece. Praćen je klasičnim znacima i simptomima akutne infekcije: otok i crvenilo, otežano otvaranje usta, povišena telesna temperatura, malaksalost. Jedna od teških posledica gnojnog artritisa je ankiloza TMZ.
Ankiloza
Ankiloza donjoviličnog zgloba podrazumeva njegovu smanjenu pokretljivost i može biti fibrozna ili koštana. Kod fibrozne ankiloze, pokreti su redukovani, pa se usta otvaraju samo oko 20 mm ili manje (normalno otvaranje je 45–50 mm). odnosno nepokretnost usled srastanja zglobnih kostiju i kalcifikacije ligamenata.
U slučaju koštane ankiloze, kao najteže komplikacije oboljenja viličnog zgloba, otvaranje usta je skoro onemogućeno.
U dece starosti 6–8 godina, ankiloza TMZ se operiše tako što se koštana masa srasla uza zglob odstrani. Tom prilikom se zglobna glavica rekonstruiše kostohondralnim transplantom (deo rebra sa hrskavicom). Ovaj transplant sa sobom nosi centar rasta, čime donja vilica nastavlja svoj rast.
Lečenje reumatoidnog artritisa, osteoartritisa i degenerativnog artritisa uglavnom je simptomatsko i u ređim slučajevima primenju se hirurški zahvati.
Oboljenja viličnog zgloba kao razvojni poremećaji
U razvojne poremećaje TMZ spadaju:
Kondilarna hiperplazija
Ovo oboljenje viličnog zgloba karaketriše nekontrolisani i(li) ubrzani rast (izduženje) kondila (zglobne glavice), koje nastaje po završetku rasta i razvoja. Ovaj poremećaj dovodi do ukrštenog / jednostrano otvorenog zagrižaja, što prouzrokuje asimetriju lica.
Kondilarna hipoplazija
Kratak ramus i kondilarni nastavak donje vilice su uzrok nastanka kondilarne hipoplazije. U ovom slučaju dolazi do skraćenja i pomeranja mandibule na bolesnu stranu, pojave malokluzije i spljoštavanja lica na strani nezahvaćenoj oboljenjem.
Lečenje je hirurško po principima ortognatske hirurgije (korekcije deformacija lica i vilica), a poslednjih godina osteodistrakcijom.
Kondilarna aplazija
Kondilarna aplazija je izuzetno redak poremećaj, a može biti jednostrana ili obostrana. Utiče na izgled lica, pa u slučaju obostrane lice poprima izgled nalik na ptičje. Jednostrana aplazija se manifestuje asimetrijom lica.
Lečenje je isključivo hirurško. U mlađem uzrastu, primenom kostohondoralnog (rebarnohrskavičavog) transplanta. Kod adolescenata, ova deformacija se koriguje po principima hirurškog lečenja deformacija lica i vilica (ortognatska hirugija).
Tumori
Tumori koji se najčešće razvijaju u TMZ su osteohondrom i hondrom. Lečenje tumora TMZ je isključivo hirurško.
