Prelom donje vilice – Kako do njega dolazi i na koji način se leči?

Prelom donje vilice – Kako do njega dolazi i na koji način se leči?

Prelom donje vilice (lat. fractura mandibulae), kao i fraktura gornje vilice, povreda je do koje dolazi najčešće prilikom fizičkih okršaja ili nezgoda u saobraćaju, a znatno ređe na radnom mestu ili pri bavljenju sportom. Budući da je isturena i jedina mobilna kost lica, donja vilica je, pored nazalnih kostiju, najviše podložna ozledama. Osim toga, prelom donje vilice ulazi u deset najfrekventnijih koštanih fraktura uopšte.

Pročitajte još i: Hirurško zbrinjavanje preloma nosa

U čemu se ogleda značaj mandibule?

Među kostima maksilofacijalne regije, mandibula se izdvaja ne samo svojom pokretljivošću, nego i masivnošću. Ova, najveća kost skeleta lica, povezana je sa bazom lobanje i donjim delom slepoočne kosti putem viličnih zglobova i mišića za žvakanje, odnosno ligamenata.

Zahvaljujući mišićnom tkivu, ali i sopstvenoj pokretljivosti i zubima koje nosi, donja vilica ima veoma važnu ulogu u žvakanju. Takođe, njen značaj je nesumnjiv i u pogledu artikulacije glasova, kao i neverbalne komunikacije.

Budući da je donja vilica u svom središnjem delu najjača, ova lučna kost je najpodložnija traumi na svojim krajevima. Ukoliko bi došlo do povrede, tj. do smanjenja funkcionalnosti donje vilice na bilo koji način, hranjenje i govor bi bili otežani ili, u određenom periodu, potpuno onemogućeni.

Pročitajte još i: Da li prelom vilice spada u domen maksilofacijalne hirurgije?

Na koji način nastaje prelom donje vilice?

Anatomske karakteristike mandibule, raspored, odnosno broj zuba i dužina njihovog korena, bitni su faktori od kojih zavisi da li će doći samo do njenog naprsnuća ili pak do preloma. Okolne koštane i mekotkivne strukture, kao i jačina samog udarca i smer dejstva sile, takođe su odlučujući elementi u konstataciji otpornosti donje vilice. Pri medicinskom zbrinjavanju, navedeni činioci su od primarnog značaja za donošenje odluke o adekvatnom metodu repozicije i imobilizacije koštanih fragmenata.

Kako je pomenuto, saobraćajni udesi i tuče predstavljaju situacije u kojima inače bivaju povređene kosti lica i drugih delova tela. Prilikom prvog tipa akcidenta, do frakture tela ili ivica mandibule dolazi bez obzira na smer dejstva sile. U drugom slučaju, do njenog preloma pre dovodi udarac u lateralni deo vilice nego udarac u predelu brade.

Pročitajte još i: Imajte bradu kakvu želite uz pomoć genioplastike!

Višestruki prelomi donje vilice česti su u ratnim, oružanim sukobima. S druge strane, u mirnodopsko doba javljaju se pri suicidalnim pokušajima vatrenim oružjem ili kao posledica udarca kopitara strašnjim nogama ili rogom.

Čak i određene bolesti kostiju mogu predstavljati predispoziciju za nastanak preloma donje vilice. Do ovih, patoloških fraktura dolazi usled postojanja malignih tumora, cista i osteomijelitisa (zapaljenja vilične kosti uzrokovanog jakom infekcijom).

Pročitajte još i: Tumori glave i vrata

Osteomalacija i rahitis, kao poremećaji mineralizacije kostiju koji rezultiraju njihovim omekšavanjem, takođe su potencijalni uzročni faktori nastanka frakture.

Vrste frakture donjovilične kosti

Prelomi donje vilice se manifestuju kao otvoreni i zatvoreni, u zavisnosti od toga da li je došlo do povrede kože i sluzokože koje uokviruju povređenu kost. Linija preloma je najčešće vertikalna, ali može biti i horizontalna ili pod određenim uglom. Na njen pravac i dužinu znatno utiče jačina kontrakcije okolnog mišićnog tkiva.

Frakture mandibule mogu biti direktne, indirektne i kombinovane, a u pogledu kompleksnosti, odnosno broja frakturnih linija – jednostruke, dvostruke i višestruke. Direktni prelomi nastaju na mestu dejstva sile, dok su indirektni od njega udaljeni. Linija preloma može biti povoljna i nepovoljna, od čega u mnogome zavisi ishod lečenja.

Traume nastaju u predelu vrata i potkovičastog tela mandibule, simfize (predeo brade), ramusa (vilična grana), angulusa (viličnog ugla) i alveolarnog dela, u kom su smeštene zubne čašice i zubi. Frakturama su naročito podložni vrat i ugao vilice, zatim pozicije na kojima se nalaze očnjaci i pretkutnjaci, kao i mesta impaktiranih ili nedostajućih zuba.

Pročitajte još i: Oralna hirurgija u Beogradu – Kada je operacija neophodna?

Prelom donje vilice – Dijagnostikovanje i terapija

Pokazatelji naprsnuća ili preloma donje vilice su brojni: bol, otok, preterano lučenje pljuvačke (hipersalivacija), težak zadah i patološka pokretljivost koštanih delova. Disfunkcionalnost donje vilice, poremećaj zagrižaja i krepitacija pouzdani su pokazatelji da je došlo do frakture.

Prikupljanjem podataka o uzroku povrede, kliničkim i radiografskim pregledom, maksilofacijalni hirurg utvrđuje postojanje preloma i donosi odluku o primeni adekvatnog terapijskog metoda.

Terapija slomljene vilice

Konzervativni metod podrazumeva postavljanje imobilizacionih šina, čime se postiže stabilnost povređene regije. Hirurški  vid terapije obuhvata repoziciju i osteosintezu – postavljanje slomljenih kostiju u anatomsku poziciju i fiksiranje mini-pločama i zavrtnjima.

Ograničenost pokreta vilica je očekivana s obzirom na prisutnu fiksaciju. Međutim, nakon uspešne rehabilitacije, opet se uspostavlja funkcionalnost donje vilice. Pacijent je postepeno počinje pomerati, govoriti i žvakati, čak i bez naročitih vežbi.

Da je repozicija koštanih fragmenata uspešno izvršena, pokazuje upravo ponovno formiranje okluzije. Pravilnost zagrižaja znači korektnost odnosa donje i gornje vilice, tj. nivelaciju otvorenog zagrižaja ili izmeštenog centra zagrižaja uzrokovanih prelomom.

Bez obzira na prirodu i vrstu povrede, hirurzi Specijalističke ordinacije za maksilofacijalnu hirurgiju  Beograd–Centar pobrinuće se za svakog pacijenta. Prelom donje ili gornje vilice, fraktura nosnih kostiju ili drugih kostiju lobanje i lica dobiće odgovarajući medicinski tretman i najefikasniji vid lečenja, ponekad čak i u ambulantnim uslovima.

Pročitajte još i: Koliko složen može biti prelom gornje vilice?