Traumatologija


Povrede maksilofacijalne regije obuhvataju:

  • Povrede mekih tkiva lica i poglavine
  • Povrede mekih tkiva usne šupljine
  • Prelome kostiju lica i lobanje
  • Prelome vilica
  • Traumatske ekstrakcije zuba

  • Povrede lica, zbog njihove lokalizacije, nose sa sobom visok stepen kako fizičke tako i psihičke traume po pacijenta.

    Priroda povreda maksilofacijalne regije

    Postoji čitav niz mogućnosti i načina na koji može doci do povreda ove regije. Saobracajne nesrece, slucajni padovi, sportske povrede, tuce, povrede na radu su samo neke od mnogobrojnih načina nastanka.Tipovi povreda mogu ici od polomljenih ili izbijenih zuba pa sve do kompleksnih i sveobuhvatnih povreda mekog i koštanog tkiva lica. One su klasifikovane po tipu tkiva koje je povredeno, Npr. meka tkiva (koža, desni), kosti ili po regiji u koju je povreda zahvatila kao što su oci, pljuvacne žlezde itd.

    Mekotkivne povrede maksilofacijalne regije

    Kada je mekotkivna povreda tipa posekotine ona se sanira odmah, ušivanjem rane, radi što boljeg kozmetskog efekta na licu i vratu. Nagnjecenja tkiva se ostavljaju za period lecenja tek pošto se otklone mogućnosti komplikacija koje mogu ugroziti pacijenta.

    Koštane povrede maksilofacijalne regije

    Prelomi kostiju lica se tretiraju na manje više istovetan način kao i prelomi kostiju nekih drugih delova tela. Poseban način lecenja je odreden mnoštvom faktora, koji obuhvataju lokalizaciju preloma, njegovu prirodu, godine i opšte stanje pacijenta. Kada je polomljena ruka ili noga, najcešce se postavlja gips koji imobiliše i omogućava zarastanje. Pošto gips ne može da se postavi na lice, pronadeni su drugi načini koji omogućuju stabilizaciju kostiju lica. Jedan od njih ukljucuje vezivanje gornje i donje vilice, jedne za drugu, žicom kod nekih tipova preloma dok kod drugih zahteva hirurško postavljanje mini-ploca i zavrtanja na frakturne segmente. Ovaj način dopušta da vilice ne budu vezane u periodu zarastanja i naziva se “rigidna fiksacija” preloma. Razvitak lecenja preloma na ovaj način je izuzetno unapredio period oporavka za mnoge pacijente, omogućivši im da se za relativno kratko vreme, vrate normalnom funkcionisanju. Tretman lecenje preloma kostiju lica bi trebalo da se odvija na jedan predvidljiv način. Svi pristupi kostima lica trebaju biti sprovedeni kroz samo nekoliko rezova koji moraju biti napravljeni na pravim mestima a u isto vreme, ako je to moguće i dobro sakriveni.

    Povrede zuba i okolnih struktura

    Izolovane povrede zuba su prilično uobičajene i česte. Oralni hirurzi su često u prilici da rade replantacije kod izbijenih zuba i saniraju prelome delova kosti koji su u tom aktu povređeni. Povrede ovakvog tipa se saniraju tako što povređeni zubi budu imobilisani na taj način što uz pomoć žice i lepljive supstance budu vezani za susedne zube. Izbijeni zub do trenutka replantacije treba držati u slanoj vodi ili mleku. Što pre se zub vrati u zubnu čašicu, to daje više šansi za bolji oporavak. Nikad ne treba pokušavati odvojiti povređeni zub potpuno od ležišta ako je ostao da visi na par končastih struktura jer su to ligamenti koji drže zub u vilici i presudni su za uspeh replantacije. U slučajevima kada povređeni zub ne može biti spašen, zubni implant je najbolji zamenik prirodnog zuba.

    Traumatologija galerija