Ortognatska hirurgija

Ortodoncija i maksilofacijalna hirurgija tesno sarađuju u terapiji izraženih dentofacijalnih anomalija pošto pojedinačno ni jedna od ovih disciplina ne bi bila u stanju da ih samostalno uspešno koriguje s obzirom na kompleksnost etiološke i morfološke prirode ovih nepravilnosti. Cilj ortodontsko - hirurškog tretmana je harmoničan položaj skeletnih komponenti lica i dentoalveolarnog kompleksa, uz optimalnu funkciju i poboljšanu estetiku lica. Poslednjih decenija, imobilizacija koštanih viličnih segmenata mini-pločama je bitno poboljšala predvidljivost i stabilnost ortognatskih hirurških zahvata uz povećanje komfora pacijenta. Danas je ortognatska hirurgija standardan terapijski zahvat kod pacijenata sa izraženim dentofacijalnim anomalijama. Zadatak ortodontskog lečenja kod pacijenata sa skeletnim poremećajima je priprema zubnih lukova za nove, planirane skeletne odnose čime se olakšava hirurška intervencija. Uspostavljanjem dobre okluzije povećava se stabilnost hirurškog rezultata, a optimalna inklinacija sekutića, uz promene viličnih baza harmonizuje odnos vilica čime se postiže povoljan estetski efekat. Pacijenti u kojih je indikovana kombinovana terapija, mogu se svrstati u dve grupe, na osnovu početka vremena lečenja: Jedna grupa se odlikuje viličnim disproporcijama antero-posteriornog pravca, vertikalnim nepravilnostima, facijalnom asimetrijom i profilom konkavnog ili konveksnog tipa. Idealno vreme za hiruršku intervenciju kod pacijenata sa ortognatskim anomalijama je neposredno po završetku rasta facijalnog skeleta jer se smatra da je ovaj period povoljan za adaptaciju funkcionalnih i neuromišićnih faktora na izmenjene skeletne odnose. Ipak, ova vrsta kombinovanih korekcija se može izvoditi i kod starijih pacijenata uz ograničenja lokalnog, parodontalnog karaktera i opšteg zdravstvenog stanja. Kod pacijenta sa kraniofacijalnim malformacijama kao što su rascepi ili izvesni sindromi, ortodontska i hirurška terapija počinju mnogo ranije s ciljem korišćenja potencijala rasta i maksimalne reparacije postojećih defekata. U rešavanju ovih problema ortodonti i hirurzi su članovi većeg tima medicinskih stručnjaka. Najveći broj pacijenata za ortognatsku hirurgiju ima izolovane ili kompleksne (na obe vilice) nepravilnosti tipa maksilarnog odnosno mandibularnog prognatizma ili retrognatizma. Ove sagitalne nepravilnosti mogu biti udružene s dugačkim licem, otvoreni zagrižaj ili kratkim licem, duboki zagrižaj, odnosno sa transverzalnim devijacima koje se ispoljavaju ukrštenim zagrižajem i asimetrijom lica.